ПРОНАЂИ СЕБЕ!!!
Драги ученици осмог разреда,
Пред великом сте одлуком, можда првом важном у животу. Треба да одаберете занимање
којим ћете се можда бавити целог живота. Пред вама је читава лепеза могућих путева, а ви треба да одаберете један, али прави.
Да ли знате од какве је важности ваша одлука?
Да ли сте спремни да тај први велики корак учините на прави начин?
Претпостављам да знате важност таквог чина, али сам у исто време сигурна да одлуку можете донети само уз стручну помоћ школе,Тима за ПO, Националне службе за запошљавање и неких других служби задужених за Професионалну оријентацију.
Време у коме живимо, радимо, школујемо се је изузетно тешко и врло је незахвална потреба да се определимо за само једно занимање, за само једну школу.
Даље се поставља питање: шта је у ствари интересовање (прецизније професионално интересовање)?
Стручњаци овај појам дефинишу као тежњу појединаца да воли, тражи, да размишља, да се практично бави активностима и ситуацијама које се односе на рад и занимање од којих очекују задовољење својих мотива и потреба. У ствари, једноставније речено то значи да, поред тога што волимо одређено занимање, одређену школу, треба да се бавимо активностима које су блиско повезане са тим занимањем, да би успели, јер наше личне вредности, способности, могућности леже у основи избора занимања.
На избор занимања свакако утичу и разноразни фактори.
У личне факторе избора занимања спадају пре свега:
На све ово посредно или непосредно сигурно да наилазите када се одлучујете за одређену средњу школу (зашто баш та школа, зар не би могла ова, родитељи немају пара, немате довољно предзнања за ту школу...)? Све ово доводи до неодлучности или незнања коју средњу школу уписати. То не би смело да постоји, из простог разлога што пред собом увек у животу у било којој ситуацији морате имати јасан циљ. Без циља је сваки покушај да било шта урадите безуспешан, јер и када успете нешто то не води ничему без циља, нема праву вредност.
Самоувереност је позитивна особина, али понекад наглашавање те особине је погрешно. Одличан успех у основној школи нам не даје за право (у већини случајева) да мислимо да можемо било коју средњу школу са успехом да завршимо, треба водити рачуна о интересовањима (која не могу за све ствари у животу бити иста; о способностима-нисмо за све ствари подједнако способни; о мотивима-не привлаче нас све ствари исто, неке су мање привлачне, а неке више). На све ово треба обратити пажњу пре него што видимо шта нам највише одговара.
Често у нашој одлуци да изаберемо одређено занимање, руководимо се жељама другова и другарица. (Да ли је то добро? Да ли се њихове жеље поклапају са нашим жељама? Да ли имамо иста интересовања, способности, мотиве?) Ако нам се сви ови фактори поклопе (интересовања, способности и мотиви) онда смо и ми за ту средњу школу. Али, шта се дешава ако се фактори не поклопе? Шта је резултат тога? Да ли можемо успешно да завршимо ту школу и да имамо успешну каријеру?
То се исто дешава и када је реч о жељи родитеља. Постоје случајеви када родитељи желе да њихово дете изабере професију коју они нису могли, али су јако желели, због тога желе да њихова деца буду оно што они нису могли, или пак намећу одређену професију јер су у могућности или да запосле дете одмах после школе, или нису у могућности да школују дете где оно хоће. Најтеже је доћи у сукоб са родитељима. Уколико се ваше жеље и жеље родитеља поклапају неће бити проблема. Али поставља се питање шта радити ако се наше жеље не поклапају са жељама родитеља. (Да ли треба ступити у конфликт са родитељима или им треба објаснити нашу жељу, планове, мотиве за тај позив?)
Већина вас жели да упише одређену средњу школу зато што мисли да може успешно да је заврши, зато што воли то занимање, и зато што мисли да може да успе у томе и касније. Али ипак требамо бити реални. За сваку школу је потребан одговарајући успех и због тога треба поставити релацију између успеха и жеље. (Да ли можете са довољним или недовољним успехом да упишете гимназију, медицинску, економску школу?) Требате могућности, способности и успех реално сагледати да би се одабрала права школа. Када говоримо о овим могућностима и факторима за упис у средњу школу, треба да се запитају (посебно они који желе да средњу школу упишу у неком другом граду) да ли су довољно зрели да се самостално старају о себи?
Упознајте себе саме и услове у којима живите да бисте могли
да се пронађете у послу и занимању које ћете одабрати.
Посао се добро обавља само ако се воли, а опет,
воли се још више ако се обавља успешно.
ВАШ ПРАВИЛАН ИЗБОР БИЋЕ ЗАДОВОЉСТВО ЗА ВАС,
А ДОБРОБИТ ЗА ДРУШТВО.
Педагог школе
Тања Љубић Илић
Драги ученици осмог разреда,
Пред великом сте одлуком, можда првом важном у животу. Треба да одаберете занимање
којим ћете се можда бавити целог живота. Пред вама је читава лепеза могућих путева, а ви треба да одаберете један, али прави.
Да ли знате од какве је важности ваша одлука?
Да ли сте спремни да тај први велики корак учините на прави начин?
Претпостављам да знате важност таквог чина, али сам у исто време сигурна да одлуку можете донети само уз стручну помоћ школе,Тима за ПO, Националне службе за запошљавање и неких других служби задужених за Професионалну оријентацију.
Време у коме живимо, радимо, школујемо се је изузетно тешко и врло је незахвална потреба да се определимо за само једно занимање, за само једну школу.
Даље се поставља питање: шта је у ствари интересовање (прецизније професионално интересовање)?
Стручњаци овај појам дефинишу као тежњу појединаца да воли, тражи, да размишља, да се практично бави активностима и ситуацијама које се односе на рад и занимање од којих очекују задовољење својих мотива и потреба. У ствари, једноставније речено то значи да, поред тога што волимо одређено занимање, одређену школу, треба да се бавимо активностима које су блиско повезане са тим занимањем, да би успели, јер наше личне вредности, способности, могућности леже у основи избора занимања.
На избор занимања свакако утичу и разноразни фактори.
У личне факторе избора занимања спадају пре свега:
- наше личне способности (физичке, здравствене, психичке);
- пол и узраст;
- знање, вештине, способности за неко занимање, као и
- мотиви, интересовања, ставови, вредности...
- општи друштвено-економски услови (стање у друштву);
- образовни (школска спрема родитеља који понекад не схватају жељу деце) и материјални положај породице;
- школски систем (оно што вам школа нуди и занимања која она тренутно нуди).
На све ово посредно или непосредно сигурно да наилазите када се одлучујете за одређену средњу школу (зашто баш та школа, зар не би могла ова, родитељи немају пара, немате довољно предзнања за ту школу...)? Све ово доводи до неодлучности или незнања коју средњу школу уписати. То не би смело да постоји, из простог разлога што пред собом увек у животу у било којој ситуацији морате имати јасан циљ. Без циља је сваки покушај да било шта урадите безуспешан, јер и када успете нешто то не води ничему без циља, нема праву вредност.
Самоувереност је позитивна особина, али понекад наглашавање те особине је погрешно. Одличан успех у основној школи нам не даје за право (у већини случајева) да мислимо да можемо било коју средњу школу са успехом да завршимо, треба водити рачуна о интересовањима (која не могу за све ствари у животу бити иста; о способностима-нисмо за све ствари подједнако способни; о мотивима-не привлаче нас све ствари исто, неке су мање привлачне, а неке више). На све ово треба обратити пажњу пре него што видимо шта нам највише одговара.
Често у нашој одлуци да изаберемо одређено занимање, руководимо се жељама другова и другарица. (Да ли је то добро? Да ли се њихове жеље поклапају са нашим жељама? Да ли имамо иста интересовања, способности, мотиве?) Ако нам се сви ови фактори поклопе (интересовања, способности и мотиви) онда смо и ми за ту средњу школу. Али, шта се дешава ако се фактори не поклопе? Шта је резултат тога? Да ли можемо успешно да завршимо ту школу и да имамо успешну каријеру?
То се исто дешава и када је реч о жељи родитеља. Постоје случајеви када родитељи желе да њихово дете изабере професију коју они нису могли, али су јако желели, због тога желе да њихова деца буду оно што они нису могли, или пак намећу одређену професију јер су у могућности или да запосле дете одмах после школе, или нису у могућности да школују дете где оно хоће. Најтеже је доћи у сукоб са родитељима. Уколико се ваше жеље и жеље родитеља поклапају неће бити проблема. Али поставља се питање шта радити ако се наше жеље не поклапају са жељама родитеља. (Да ли треба ступити у конфликт са родитељима или им треба објаснити нашу жељу, планове, мотиве за тај позив?)
Већина вас жели да упише одређену средњу школу зато што мисли да може успешно да је заврши, зато што воли то занимање, и зато што мисли да може да успе у томе и касније. Али ипак требамо бити реални. За сваку школу је потребан одговарајући успех и због тога треба поставити релацију између успеха и жеље. (Да ли можете са довољним или недовољним успехом да упишете гимназију, медицинску, економску школу?) Требате могућности, способности и успех реално сагледати да би се одабрала права школа. Када говоримо о овим могућностима и факторима за упис у средњу школу, треба да се запитају (посебно они који желе да средњу школу упишу у неком другом граду) да ли су довољно зрели да се самостално старају о себи?
Упознајте себе саме и услове у којима живите да бисте могли
да се пронађете у послу и занимању које ћете одабрати.
Посао се добро обавља само ако се воли, а опет,
воли се још више ако се обавља успешно.
ВАШ ПРАВИЛАН ИЗБОР БИЋЕ ЗАДОВОЉСТВО ЗА ВАС,
А ДОБРОБИТ ЗА ДРУШТВО.
Педагог школе
Тања Љубић Илић